Dugme za srecu

Alan je najsretniji dečak na svetu kada dobija priliku da se zaposli u Edinburghu kao odzačar. Iako je sa svojih devet godina jos previse mali za taj tezak i opasan posao on je črvsto resen da svojom zaradom pomogne majci u izdrzavanju porodice. Zivot za dečaka nije sasvim jednostavan od kako mu je otac pre nekoliko meseci preminuo ali mu činjenica da nije sam u toj nevolji daje snagu da izdrzi. Osim njega ima mnogo sirotinjske dece izmedju tri i dvanaest godina koji su isto tako prinudjeni da rade taj tezak i rizičan posao. Iako je za prolaznike malena trupa odzačara simbol srece i blagostanja Alan se svakodnevno suočava sa činjenicom da su im bolest i smrt neprestani pratioci. Dok su odrasli odzačari u sukobu oko odluke da li treba povecati starosnu granicu do sesnaest godina deca prestravljeno prebrajaju nove zrtve. Riskantna sluzba koju deca obavljaju a koja se od vecine bagatelizira je sramna kapitulacija čitavog viktorijanskog drustva. Deca se osecaju nemocno i prepusteni svojoj teskoj sudbini jer pred činjenicama zatvara oči ne samo drustvo u kojem zive vec i njihove same porodice. Dok parlament vec nedeljama raspravlja o novom zakonu po kojem ce starosna granica podici na sesnaest godina za mnoge od njih ce do tada vec biti prekasno. Jedan od njih je Albert koji je imao samo tri godine. Razdiran izmedju golog opstanka i bezuslovnoj ljubavi prema svojoj porodici sa jedne strane i straha koji ga svaku noc izjeda u nocnim morama Alan se potajno nada nekom resenju. Kao da ima svog andjela čuvara pomoc im pristize bas za vreme bozica a svi zajedno moraju doneti jednu veliku odluku.